I Bogati placu

- Andrea je siromasna devojka koja radi kao spremacica u jednoj od najbogatijih kuca u Mexicu.Njen zivot se menja kada u njen
zivot udje prelep,bogat,mlad 20-godisnji Antonio.Medju njima se radja hemija,ali morace kroz mnogo toga da prodju da bih njihowa
ljubav bila vecna.

1 . Epizoda .

- Andrea sredjuje dnevnu sobu,brise prasinu.
Ulazi Lorena (Antoniina majka) : Andrea,danas mi dolazi sin,posle 5 godina,xocu da spremis gore sobu,swe da bude savrseno.
Andrea : U redu gospodjo,odmah.
Lorena : Budes li nesto pogresila dobices otkaz !!
Andrea tuzno odlazi.
- A Lorena srecna odlazi u kuhinju : Kako ide ?
Maria : Dobro gospodjo.
Lorena : Sve to mora da bude gotovo do 5,pola 6.
Maria : Ne brinite se gospodjo.

- Ulazi Andreina drugarica Himena. . .
Himena : Izvinite gospodjo.
- Lorena je popreko pogledala : Izvini,ko si ti ?
Himena : Ja sam Himena,Andreina drugarica.Da li je ona tu ?
Lorena : Napolje ! Napolje iz moje kuce.(tera je).Kakva jadnica.
(ide uza stepenice).

- Himena ispred zove Andreu na fiksni telefon.
Andrea : Halo.
Himena : Andrea ti si.
Andrea : Himena zvacu te kasnije.Da se vidimo,nemam sad vremena.(spusta).

- Nakon par sati. . . Andrea jos nije pocistila celu kucu.Ali je rucak gotov.Antonio dolazi,ulazi u kucu.
Antonio : Ima li koga.
Maria : Dobar dan gospodine.
Antonio : Zdravo Maria.Gde je moja mama ?
- Ide Lorena : Sine
(zagrljaj).

- Andrea stoji ispred sobe,kod stepenica,gleda ih.Maria i Lola (kuvarice) isto.

Lorena : Sedi sine.Kako si putovao ?
Antonio : Odlicno mama.
Lorena : Ubija ova vrucina.
Antonio : A imala je klima,bilo je super.
Lorena se smeska : Sedi sine sad cu ja.
(ide na gore).
Lorena : Sta ti radis tu ? Bezobraznice,jer si swe sredila.
Andrea : Gospodjo...Imam jos mallo. . .
Lorena : Hoces da ti dam otkaz.
Andrea : Ne gospodjo.
Lorena : Pa sta cekas ? Idi zavrsavaj.
- Dolazi Antonio. . . Andrea i Antonio se gledaju (zaljubljeno).
Antonio : Sta se ovde desawa mama ?
Lorena : Ma neka sitnica sine,idemo dole da veceras.Umoran si.
Antonio : Mama a od kad je ona pocela da radi ?
Lorena drsko : Cujes sta te pita moj sin ?
Andrea : Skoro pa dwe godine radim ovde.
Antonio se nasmesio Andreii.
Lorena : Mog sina moras da slusas bilo sta ti kaze jer ti je to jasno ?
Andrea : Jeste gospodjo.
- Lorena je krenula,za njom i Antonio,i namignuo je Andreii.Koja je odmah usla u sobu.I zatvorila vrata.
Andrea : Kako je lep ! (krenula je da radi).

- Antonio i Lorena veceraju.
Antonio : Simpaticna ona mala.
Lorena : Bezobraznice,nece nista da radi.A xoce neku platu.
Antonio : Nemoj tako mama,mozda joj je potreban novac.Mozda je siromasna.
Lorena : Ne zanima me.
Antonio : Ali mama jos je mlada koliko ima godina ?
Lorena : Ne znam,oko 16.
Antonio se osmehnuo.

- Nakon vecere.Antonio i Lorena su ispred u dvoristu.Dolazi Andrea.
Andrea : Spremila sam sve gospodjo.
Lorena : Gubi se bre dete.
Antonio : Ne teraj je mama...Malena stani.
Andrea se vratila : Izvolite.
Antonio : Zovi me Antonio.Ja sam Antonio.
Andrea : Izvolite gospodine Antonio ?
Antonio : Moja majka je malo nervozna zbog mog dolaska.Idi nam donesi dwe kafe,molim te.
Lorena : Ma nemoj da je molis sine.Jer cujes sta ti je rekao moj sin,odmah !
- Andrea odlazi.

- Andrea ulazi u kuhinju i place.
Lola : Sta je sta cmizdris samo ?
Maria : Nemoj tako Lola.Andrea duso,sta je bilo ?
Andrea : Nista.
Maria : Za kog to kuvas kafu.
Andrea : Za gospodina Antonia i gospodje Lorene.
Maria : Smiri se (grli je).

- Andreina mama Blanka je kuci.Iz skole dolazi Vanesa (Andreina sestra)>
Vanesa : Zdravo mama !
Blanka : Zdravo duso.
Vanesa : Mnogo je vrucina,Andrea je jos nema ?
Blanka : Nema je sreco, xoces da jedes ?
Vanesa : Nisam gladna mama.
Blanka : Gde ides duso ?
Vanesa : Kod Katarine mama.

- Andrea donosi kafu Antoniu i Loreni.
Andrea : Izvolite.
Lorena : Gubi se odavde.
Antonia : Nemoj da je grdis mama,sta je sad lose uradila ?
Lorena : Nista ne zna.
Andrea : Izvinite me.
Antonio : Mala,mozes da ides kuci.
Lorena : Slobodna si.Gubi se.

- Andrea se sprema i krece kuci.Zaustavlja je Antonio.
Antonio : Andrea,izvini za ono malopre.
Andrea ga gleda,i on nju.
Antonio : Nije me videla 5 godina,pa je bila nervozna htela je swe da bude savrseno
Andrea : Ma nema veze navikla sam.(krece).
Antonio : Andrea,gde zivis hoces da te odvezem do kuce ?
Andrea : Ne,ne blizu sam.
Antonio : Sigurno ?
Andrea : Da (krenula je).
Antonio : Izvini jos jednom Andrea.
Andrea se nasmesila i otisla.
Antonio : Boze,sta mi je.Prelepa je.Praticu je da vidim gde zivi (u sebi)...(krenuo je)./

- Andrea ide kuci i razmislja u sebi.
Andrea : Sav je zbunjen,ma pravi slatkis (osmeh).
(krenula je)